Postalo je službeno, Intel ponovno zauzima vrh ljestvica po performansama top-end procesora. Nakon više godina bez konkretnih rezultata s ustajalom arhitekturom i starim proizvodnim procesom, Intel je u 2022. krenuo snažno, napokon implementirajući 10-nanometarski (Intel 7) proizvodni proces na mainstream performance procesore što im je omogućilo još više radne taktove, a nova arhitektura značajno je poboljšala IPC (rad koji se obavi u jednom ciklusu radnog takta), pa kada se te dvije strane spoje, dobivamo uistinu impresivne rezultate.
No Intel još nije apsolutni pobjednik jer za postizanje ovih performansi bome treba puno energije te se ne srami povući do 241 W za postizanje turbo radnog takta. S druge strane, kada ciljate na ovakav procesor, sumnjamo da vas osobito brine potrošnja energije, već želite izvući maksimalne performanse iz procesora, što smo naravno i mi pokušali. Gledajući cijene, možemo reći da je ovaj procesor razumno skup, pogotovo kada se usporedi s konkurencijom AMD-a koji je dobrih 20 % skuplji, iako je AMD procesor već dugo na tržištu, a Intel sada nudi bolje performanse. Problem kod kupnje Intelova top procesora cijene su matičnih ploča koje lagano koštaju blizu cijene samog procesora ako želite ploču koja će iz njega moći izvući maksimum. Tu je onda i novi DDR5 koji dolazi s keksima od minimalno 16 GB te ćete trenutno za dual channel konfiguraciju izdvojiti još gotovo jednu punu cijenu 12900K procesora samo za solidnu RAM memoriju.
Povrh svega, Intel je izbacio novi socket za 12. generaciju procesora te iskoristio priliku za pomicanje rupe za hladnjake nekoliko milimetara sa svake strane kako dosadašnji hladnjaci ne bi bili kompatibilni, tako da za nove procesore morate provjeriti podržava li ih hladnjak koji kupujete, a što znači da mora biti proizveden u 2022. godini. Mi smo procesor testirali na ASUS-ovoj ploči koja srećom ima utore starog LGA 1200 standarda, pa su dosadašnji hladnjaci pasali i tako smo procesor mogli testirati na solidnom AiO hladnjaku koji je iz njega izvukao i pristojan automatizirani overclock.
Sam procesor sastoji se od dvije skupine jezgri što je novo za klasične procesore, a takav pristup već dugo vidimo u ARM procesorima. Jezgre su podijeljene na one jače i one slabije, te svaka skupina dobiva specifične zadatke ovisno o zahtjevnosti, no slabije jezgre mogu pomoći jačima u multithreadanim zadacima. Jače jezgre označene su kao P (Performance) jezgre. i9 ih ima osam te podržavaju hyperthreading za ukupno 16 threadova visokih performansi. Uz te jezgre dobivate još osam E (Efficiency) jezgara koje imaju niži radni takt, manje mogućnosti te rade u skupinama po četiri, a cilj im je obavljati pozadinske zadatke i zadatke nižeg prioriteta. Možemo reći da je kompletan Windows 11 sustav izbačen samo kako bi Intel mogao implementirati vlastiti Thread Director u Windows i tako poboljšati performanse nove arhitekture. Tako ukupno dobivate procesor koji tehnički obrađuje do 24 threada istovremeno što se pokazalo vrlo moćnim rješenjem kada pogledamo performanse procesora u benchmarkima. Snažne P jezgre dosežu 5,2 GHz na jednoj jezgri ako imate solidan hladnjak, dok će sve jezgre imati oko 4,9 GHz turbo boost, ponovno ovisno o hladnjaku. Slabije E jezgre imaju radni takt do 3,9 GHz. Obje skupine jezgri moguće je overclockati, a jednostavno paljenje AI OC sustava ASUS-ovih matičnih ploča omogućilo je procesoru da dosegne 5,5 GHz na jednoj te 5,2 GHz na svim jezgrama što će pomoći u performansama kod gaminga i drugih zadataka ovisnih o frekvenciji procesora. Svakako napomenimo i da sada mainstream procesori Intela podržavaju do 128 GB DDR5 RAM memorije što dodatno pomaže kreatorima sadržaja, naravno nakon što DDR5 postane šire dostupan.
